// 7.Dec.  //  1 komentar

Krokodilska koža

Papua Nova Guinea je jedna od najviše ruralnih zemalja na planeti. U području Sepik reke koja je 11 kilometara dugačka i krcata krokodilima, živi Kaningara pleme kojima trebamo odati svo poštovanje zbog hrabrosti.

Životinje, duhove i ljudski život slave sa ogromnom strašću, muzikom, plesom i ranjavanjem. To su načini Kaningara plemena za umetničko izražavanja, dizajnirani kako bi komunicirali sa svetom predaka i radi ujedinjenja ljudi sa okruženjem. Imaju veoma striktna pravila koja se u  slučaju kršenja  kažnjavaju  smrću.  Sve bitne ceremonije se odvijaju u kući duhova gde je zabranjen ulaz ženama, ako one makar pogledaju u tom smeru, sledi im kazna.  Muškarci koji napuste kuću duhova tokom ceremonije, ili ispričaju ženama ili deci šta se tamo dešavalo, takođe mogu očekivati dan svoje iznenadne i tajanstvene smrti.Ceo njihov život unutar plemena  se osnuje na pravilima i borbi za opstanak.  Veoma su dobri borci, umetnici , lovci, snaga im je izuzetna i fizička i psihička.  Kao i raznorazne proslave, ceremonija sečenja je veoma važna u uspostavljanju discipline i testiranju snage mladih momaka. Da bi muškarac mogao da se ženi, lovi i učestvuje u proslavama unutar kuće duhova, mora da preživi sečenje. Seckanjem se postiže izgled ožiljaka  nalik onima koji nastaju prilikom  ujeda krokodila i tako se postaje “čovek – krokodil” ili ti pravi muškarac.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nedeljama se priprema celo pleme za ovu ceremoniju, momke  obriju,  operu i isprate uz muziku.  Par dana su na specialnoj ishrani kako bi im se omekšala koža i pročistio organizam, zatim ih vode po prvi put u kuću duhova gde naredna 24 sata provode plešući i padajući u trans.  Nakon toga kreću pripreme, leđa, zadnjica i grudi im se iscrtaju, napravi se šablon po kojem se seče i onda kreće akcija.  Jedan rez pa drugi, deseti pa pedeseti, sve do par stotina posekotina  bambusom koji je oštar kao žilet i stvara duboke i bolne rane.  Još jedna od   njihovih pravila je da ne smeju kukati tokom sečenja, ne smeju pozivati pomoć, kamoli odustati. Seckanje je samo početak testiranja njihove muškosti, naredne nedelje tokom oporavka ih čeka još mnogo kažnjavanja i ponižavanja. Da, dobro ste pročitali, njih naime teraju da se isečeni šetaju napolju među ostalim muškarcima dok ih oni lupaju lišćem.
Spavanje im predstavlja najveći problem jer su im i grudi i leđa isečena, pa ne mogu ni na jedno leći. Vrtoglavica, mučnina i padanje u nesvest je sastavni deo ovog rituala, rane im se peru svaki dan u reci i mažu smesama napravljenih od raznoraznih biljkama kako bi se inficiralo, jer samo tako moze rana izgledati kao  replika krokodilske kože.

Kaningarani kažu da im ovo označavanje na koži mnogo pomaže,često se desi da sretnu pripadnike drugih plemena u džungli i kad im oni vide kožu, ne diraju ih. Takođe ako jedan Kaningaranin umre iznenadno van teritorije svog plemena, drugi će ih prepoznati i odneti kući kako bi ih sahranili, jer se zna da su oni borci i deca Sepika.



1 komentar na “Krokodilska koža”

  • O Bogo mili, pa to je vec bolesno! :S

Napiši komentar

Odaberi svoj stil!

Artikli iz prodavnice

Interesantni članci