Tetovaže na radnom mestu
Gledavši mlađu generaciju počela sam razmišljati kako li je njima danas, svi se smelo buše i tetoviraju, više nije tabu imati neki nakit na sebi i sve mi deluje skroz prihvaćeno. Nije to bilo tako pre par godina, dok sam bila u godinama buntovnika. Prisećala sam se poslovnih razgovora na koje sam išla dosta često, razgovori na kojima su me prvo odmerili pošteno, pa upitali jel su to privremene tetovaže? (jeste, sličice iz žvake,lepim ih svaki dan)
Nakon što sam rekla da nakit baš i ne bih da skidam, nasledilo je ono uobičajeno – zvaćemo te! Na sledeći razgovor sam otišla sa drugom taktikom, tetovaže sam napuderisala kako se ne bi videlo, na ruku sam stavila ogromnu narukvicu, a sa pierca iz usne sam skinula samo kuglicu. I gle čuda!
Sad sam savršena za posao, posle par meseci rada počela sam da otkrivati tetovaže malo po malo, i naravno odmah počeli problemi. Toliko od mog posla!
Dok gledam na televiziji one Amerikance istetovirane od glave do pete dođe mi da zaplačem, zašto to kod nas ne može biti normalno? Interesuje me kako li oni zarađuju za hleb? Da li oni kad idu na posao moraju puderisati celo telo kako ne bi dobili otkaz?
Kod nas da se pojavi takva osoba na razgovoru za posao, samo bi mu ispred nosa okrenuli malu tablicu sa natpisom “zatvoreno”.
U Americi su 2006 godine napravili istraživanje na “American Academy of Dermatology” i saznali da 24% stanovništva između 18 i 50 godina je istetovirano. To dodje skoro svaki četvrti stanovnik, što je mnooogo ljudi. Ako je ovo istraživanje tačno, onda verovatno većina poslodavca ima takođe neku tetovažu, a i njihovi šefovi.
U nekoj meri je danas više prihvaćeno tetoviranje i bušenje, mada jako treba dobro razmisliti šta i gde ovekovečiti.
Nisu to nama roditelji pričali tek tako, sad već i ja shvatam i držim se za glavu nekad što ih nisam poslušala.
Interesuje me kako li mlađoj generaciji ide danas potražnja poslova? Da li je neko od vas bio prinuđen da izvadi piercing, da ga prelepljuje flasterima pre posla, a zatim skida posle smene?
Jeste li i vi pored dobre biografije bili odbijeni od strane poslodavca zbog vašeg smelog stila, ili ste možda nosili majice dugačkih rukava u sred leta na +30 stepeni ?
7 komentara na “Tetovaže na radnom mestu”
Napiši komentar
Kategorije
Poslednji komentari
- Boba on Širenje ušiju
- marija on Bušenje ušiju
- xenia on Bušenje i nega pupka
- Sladjana Krasiwa on Bušenje i nega pupka
- Maja on Bušenje jezika i održavanje
Pazi, takav je mentalitet velikog broja stanovnika Srbije jer vecina poslodavaca ima preko 40 godina a u to vreme (mi ipak kasnimo sa svime sto se razvoja tice, ne mozes da nas uporedjujes sa amerikancima) su takve stvari bile nepoznate za nase stanovnistvo i nisu dobro prihvatane.
Delim misljenje sa tobom da se samo zbog pirsinga ili tetovaze ne trebaju diskriminisati osobe i suditi o njima samo po tome kako izgledaju ali svi znamo da se to jos dugi niz godina nece promeniti u Srbiji.
Nisam dosao u takvu situaciju da sam odbijen zato sto imam pirsing ali cenim da cu biti u prilici da mi se to desi.
Mozda bi trebalo da sprovedu isto ono istrazivanje u Srbiji. Ja sam zainteresovan za procenat ljudi sa tetovazama kod nas. Iako cenim da nema preko 5%.
Da, ja da bih dobila posao tamo gde sam konkurisala, morala bih da skinem piercing. Naravno da necu skinuti, ne zanima me, to sam ja, rasta, šarena i izbušena.
Ko hoce da me prihvati-super, ko nece- ne mora… 
Pre neki dan sam bila na razgovoru za posao, i naravno, prva zamerka je bila sto nisam skinula piercung sa nosa, koji se inace skoro ni ne vidi, jer je u vidu zrna peska, ali naravno, posto je poslodavac od starije generacije, njemu je to smetalo. Oni bi pre dali posao nekome ko nije ni tetoviran niti ima piercing i ako taj neko mozda ne zna da radi posao, nego da daju nekome posao ko ima piercing ili je istetoviran a mozda mnogo bolje zna da radi taj isti posao. svi smo mi jedinke i svi mi imamo razlog zasto smo uradili to sto smo uradili.
do sada su me svuda odbijali zbog toga što “ne odgovaram fiziki za taj posao”
a onda sam na jedan razgovor otišla sa pokrivenim tetovažama i skinutim pirsinzima(jer je to mala žrtva računajući da mi je zaista potreban posao) i gle čuda,odjednom odgovaram.
potpišem ti ja ugovor i polako vratim minđuše i sve što su mi rekli kad sam pitala da li će to biti problem bilo je “samo se kloni magneta”
imala sam sreće predpostavljam.
verujem da ima radnih mesta i za nas,samo su u veeeeeelikoj manjini trenutno,a dunavom će poteći vode i vode dok se taj način razmišljanja ne ustali i kod ostalih.
znaci prosto neverovatno, ali me je jednostavno usralo. radim u turistickoj agenciji, imam tetovaze na obe podlaktice i imam pirs na obrvi, usni i jeziku. moj gazda je meni prepustio odluku hocu li skidati ove sa lica. nekad skinem, nekad ne, u svakom slucaju klijenti malo odmere i to je to. \m/
ja radim u majicama i koshuljama dugih rukava na +30 stepeni, ali ne osecam se ugrozheno zato shto volim svoje tetovazhe i nije mi teshko da se zbog dobrog posla malo znojim. ljudi sa kojima radim znaju za moje tetovazhe i ne smetaju njima lichno, ali sa raznim klijentima je lakshe kad u njihovim ochima izgledam “ozbiljno”(njihovo shvatanje ozbiljnog).
Ljudi u Srbiji tetovazu vide kao nesto lose a ne kao vid umetnosti. njima su tetovirani ljudi robijasi,narkomani,losi po okolinu odma su povezani sa svim losim stvarima. kao sto je neko iznad napisao protecice jos mnogo vode Dunavom dok se drustvo ne opameti i popusti kad se konzerva malo otvori. mnogi menjaju mesta za odlicne radove samo zbog toga sto strahuju za posao :/ ja licno imam jos jedno mesto koje cu popuiti a da ne bude na vidnom delu a zelim rukav da uradim i sta sad dilema raditi rukav ili ne :/