// 29.Dec.  //  1 komentar

Pauly Unstoppable

Verovatno ste se zapitali koje je pravo ime Paulya, mogli ste predpostaviti da “Unstopabble” nije prezime pod kojim se vodi u ličnoj karti. Taj nadimak je dao sebi u počast svojim navikama, lošoj sreći i stvarima koje su mu se dešavale i koje je uspešno preživeo.

“Desile su mi se mnoge stvari, što druge osobe možda i ne bi preživele ili prebolele. Udario me autom pijani vozač, bio sam u komi 3 nedelje a srce mi stalo 2 puta. Hteo sam da izvršim samoubistvo i predozirao sam se lekovima. Bio sam upucan, izboden nožem, zapaljen i pao sam sa trećeg sprata zgrade. To me dovelo do kliničke smrti, što je trajalo 9 minuta, doktori nisu verovali da ću preživeti, kao što nisu verovali ni pre toga kad sam dospeo do bolnice. Kad sam došao sebi, rekli su mi da imam neke super moći i da sam nezaustavljiv, odatle potiče nadimak.”

U poslednjih nekoliko godina, Pauly je postao sinonim za extremne modifikacije tela. Čak je postao manja zvezda, nakon intervjua za BMEzine magazin,  kada je otkriveno da je prvi čovek koji je proširio nozdrve na enormnu veličinu. Od tog trena je bio svuda, na svim stranicama magazina, web sajtovima, pa čak i bilbordima, iako onda nije imao ni pune 23 godine. Telesna modifikacija je bila njegova strast, od kada zna za sebe.

Živi u Indiani, u gradiću Whiteland, na periferiji. Vlasnik je mnogih tetovaža, piercinga, širenih delova tela, implantata, rasečenog jezika, ožiljaka, i brendiranja…
Pauly je prvi piercing imao sa 7 godina, kada su ga roditelji odveli da probuši uši  običnim pištoljem, a sa 11 godina je počeo da stavlja sve veći i veći nakit u rupe, iako još onda nije ništa znao o širenju ušiju. U isto vreme je probušio sebi Septum,  iglom iz šivaće mašine, što je priznao da baš nije bila pametna ideja.

Častio se i sa par genitalnih piercinga, jer to mesto nije mogao niko da vidi. Međutim, Septum baš nije mesto za nakit “da se ne vidi”, pa je morao nositi nakit koji je mogao okrenuti, da mu se izgubi u nosu, jedini ljudi koji su znali da ga ima su bili prijatelji iz skole i njegov zubar.

“Nisam hteo da me vide i da me napadaju ljudi pitanjima “šta ti to odvratno u nosu??” a ni moji roditelji ne bi bili oduševljeni “
Posle nekog vremena, nos mi je bio proširen za 1,5 cm i postao sam poznat kao “ Nose guy “ iako taj naziv jako mrzim, svi su me tako znali. Kasnije se ta veličina povećala na 2,85 cm, i to je bio početak moje popularnosti. Od kada se pojavila prva slika o meni na internetu, ljudi su me spopadali svugde, na ulici, u radnjama, na internetu, u novinama. Svi su bili oduševljeni i pitali me kako sam to uradio, jel bolelo, koliko mi vremena trebalo da stignem do te veličine i moje omiljeno pitanje je: kako je kad kiješ?
Odlučio sam da širim nozdrve kada sam video Pat Tidwella, koji ih je imao skoro 2cm šireno.

Svidelo mi se kako mu nos izgleda i hteo sam da testiram svoje telo, da proispitam koja je granica. Nisam imao namere da uđem u ginisovu knjigu rekorda, niti da budem poznat, samo sam hteo da se testiram.

Posle nekog vremena, postalo mi je nelagodno nositi težak nakit u nozdrvama svaki dan i priznajem da imam taj problem sa modifikacijama, kad mi dosade, ja ih odstranim.
Ni uši ne bih širio, ako bi to bilo bolno, jer ne može čovek da živi normalan život, ako je u konstantnom bolu.
Ljudi koji rade ovakve ozbiljne modifikacije su stariji i potrebne su im godine i godine do ozbiljnije transformacije, pošto sve to košta i to ne malo. Retko se vide mladi sa žigovima  ili implantima, pošto nema mnogo piercera i tattoo majstora koji bi uradili to mlađima od 18 godina. Pauly je baš zato poseban, do 18-e godine je sve sam sebi radio. Kao što je širenje ušiju, septum, scrotum, bradavice i princ albert.


Sa 18 godina je uradio prvu tetovažu, na ramenu, a posle i zglobove. Nakon toga je odlučio da sam sebi istetovira lice, što je i uradio.
“Nisam rekao nikom da želim da istetoviram lice, jer sam znao da će me svi hteti odgovoriti od toga, znao sam da je to TO što treba da uradim. Kada dobijem inspiraciju i pojavi mi se slika u glavi, onda to mora da se uradi, na bilo koji način. Imao sam svoj san, koji sam želeo da ostvarim. Svoje lice sam zato iztetovirao SAM, jer sam znao da to ne može niko drugi da uradi bolje od mene, ipak je to moja vizija.

Nikad nisam hteo da imam neki dosadan monoton posao, koji ću mrzeti celog života.  Zbog toga sam postao frizer, taj posao jako volim da radim i nikog  posebno ne zanima kako ja izgledam dok šišam. Tetoviranje lica me je nateralo da radim napornije, jer želim da dokažem ljudima da sam više nego samo običan frik, ja sam inteligentan, ambiciozan, kreativan..

Dobijao sam jako puno negativnih komentara, nakon što su se pojavile moje slike na internetu. Rekli su da me roditelji verovatno nisu voleli i nazivali me svakakvim ogavnim imenima, ali me to ne interesuje, ne utiču ti ljudi i njihovi zlonamerni komentari na mene. Oni se sakrivaju iza svojih ekrana,  samo traže osobe koje mogu da pljuju da bi se oni bolje osećali. Iskreno, žao mi je takvih osoba, žao mi je kad neko ne sme da se pokaže, kad neko nema karakter. Ako neko baš ima želju da me ogovara ili pljuje, neka mu je sa srećom, ja znam ko sam JA, moje je telo koje modifikujem, moje su pare, moj je život i radiću sa njim šta god poželim.!! Naravno, pored hejtera ima i obožavatelja, ne prođe ni jedan dan da me ne zaustavi na ulici barem 10 osoba, bilo da me pitaju nešto u vezi modifikacije ili samo da se slikaju samnom. To me jako čini srećnim i uvek se trudim da dam što više informacija ljudima.

Uvek im govorim da jako dobro razmisle šta će uraditi i ako je moguće neka to uradi profesionalac. Ako se neko ipak odluči da sebi radi pierc ili šta god, jako treba da se potrudi da nađe odgovarajuće informacije o tome šta se kako radi. Ja sam bio jako velike sreće, ali sam mogao oštetiti mnogo nerava, mogao sam oštetiti neku venu, što bi dovelo do gubitka mnogo krvi i niz drugih problema. Meni je bilo lakše jer sam se družio sa ljudima koji su se profesionalno bavili modifikacijom tela i od njih sam mnogo naučio, da nije bilo njih, ko zna gde bi završio :) Jako je bitno da Vam takve stvari rade ljudi koji su obučeni za to i koji znaju kako treba odreagovati i šta uraditi ako nešto slučajno ode u pogrešnom pravcu.

404