// 28.Nov.  //  7 komentara

Rick “The Zombie Boy”

Ako mislite da ste Vi opsednuti, dozvolite da Vam predstavim osobu koja to zaista jeste. Upoznajte Rick-a, zvanog Zombie Boy. On polako, ali sigurno pretvara sebe u umetničko delo.

Živi u Kanadi, gde je proveo sate i sate na stolici tetovirajući se i potrošio je hiljade dolara da bi izgledao kao zombi ili kako bi neki rekli, truli leš :)
“Bizarre magazin” (specializovan za raznorazne fetishe, eksploatacije, freakove, subverzivne elemente sexualnosti itd) je odlučio da intervjuiše Ricka, da bi saznali šta pokreće ovog mladog momka da se pretvori u nešto tako tamno i zastaršujuće (mada, po mom mišljenju, on još i dobro izgleda pored ostalih)

Koji izgled pokušavaš da postigneš sa svojim tetovažama?

Tetovaže su o ljudskom telu, koje je u fazi raspadanja, tačnije – predstavlja umetnost o trulenju leša.
Radim ih i iz ljubavi prema horor filmovima, koje obožavam.

Šta je uticalo na tvoju odluku da uradiš ovu vrstu tetovaže?

Kad sam bio klinac, obožavao sam “Teenage Mutant Ninja Turtles-e“, svidelo mi se kako izgledaju, i hteo sam da živim u kanalizaciji, srećom to me brzo prošlo (zamislite ga kao Rafaela :)
Posle je nasledila opsesija kako sam počeo gledati filmove George A. Romerosa- Living Dead.
Hteo sam da imitiram nekako zombie, i najlakši način na koji sam mogao postati malo barem kao oni, je tetoviranje. Jako sam dugo razmišljao o tome šta zaista želim, šta je moja strast. I onda sam odlučio da želim biti jebeni zombie!!
Prvi korak ka tom cilju je bilo tetoviranje cele ruke, koje izgleda kao skelet. Ali baš nije ispalo kako sam ja to zamišljao, očekivao sam neke delove da izgledaju više krvavo. Verovatno jer imam preaktivnu maštu, i nikad neću biti sasvim zadovoljan. Iz tog razloga još ima šta da se radi na mom izgledu.

Šta bi hteo da promeniš ili dodaš na sebi?

Stvari koje želim još da menjam ili dodam jeste puno krvi, čak bih da mi iz oka idu kapljice krvi, više trulog mesa, bube i crvi na sve strane…
Kad sve to bude gotovo, nastavljam tetovažu mozga na lobanji, sa svim detaljima i bojom živog mesa.
Posle toga ide šaraf kao što ima Frankenstein.
Hteo bih i oči da ofarbam u crno, računam za jedno pet godina, i ako dotle niko ne oslepi od tetoviranja očiju onda ga radim i ja.
Što se tiče tetovaža, moram završiti unutrašnji deo ruke, posle toga da završim creva i konture mojim demonima na grudima.
Želim i tetovažu kosti, koje kao da mi vire iz kolena, stopala takođe kao kosti iz kojih izlaze crvi.

Da li si razmišljao o tome, da skineš crnilo sa nosa, laserom možda?

Jesam, ali ne na takav način.
Video sam na jednoj emisiji čoveka, koji je imao neku strašnu infekciju nosa, i morali su mu odseći i zameniti sa veštačkim, tako sam bio ljubomoran na njega. Ali ako jednog dana ofarbam oči u crno, vala i nos ću da odstranim.

Da li bi uklonio sebi i uši?

Možda samo jedno i napravio bi kao da mi crv izlazi iz njega i paukovu mrežu.
Ja sam ekstremista, pa kad bih imao priliku upoznati osobu koja bi mi mogla ukloniti uvo kako treba i kad bih dobio pravi rezultat kakav očekujem, onda bi to bilo jako cool.
Opet, sa druge strane, imam i ja granice. Ne bih sebi sekao prste ili ruke samo da bih izgledao kao zombie, ali pokušavam na svaki drugi mogući način to da postignem.

Kako su uticale tetovaže na tebe?

Interesantno u svakom slučaju. Pre sam bio pravi buntovnik, mrzeo sam ceo svet. Izlazio bih na ulicu samo da se kačim sa ljudima, da se svađam sa vozačima automobila.
Pretpostavljam da sam upravo zbog toga istetovirao lice, iz nekog bunta prema svetu i njegovim standardima. Kad sam uradio tetovaže, sve se promenilo. Ljudi su odjednom postali vrlo pozitivni, zaustavljali su me na ulici da bi pohvalili moje tetovaže. Počeo sam dobijati sve češće pozive na raznoranzne žurke, prezentacije i svi su me hteli u svojoj blizini. Ova ljubav koju dobijam je neverovatna i mnogo sam srećan što me ovako prihvataju, moram da priznam da to nisam ni malo očekivao.

404